Nemamo veliko tržište, a samim tim ni velike brendove koji razmišljaju malo „šire“. Opet i to malo jakih brendova koje imamo prilagođava svoje kampanje sopstvenim očekivanjima ponašanja tržišta (koja su uglavnom zasnovana na predpostavkama) pa ulazimo u začarani krug, u najbolju ruku, mediokritetnih kampanja i editorijala. (čast izuzetcima). Generalno, mislim da u regionu vlada globalni kukavičluk u marketingu ali ok, to je već predugačka tema.
Znači ustanovili smo da je modna fotografija komercijalna po nameni, radi se za neki brend, magazin, kampanju... Da li tu onda ima prostora za autorovov umetnički izraz? Pa naravno da ima, ako autor to želi i ako naručilac dozvoljava. Zapravo, upravo ta napetost između narudžbine i ličnog izraza može da proizvede nešto zanimljivo. Ričard Avedon je najverovatnije zaslužan za brisanje linije između „umetničke“ i „komercijalne“ fotografije. Njegove modne fotografije nisu bile samo slike za prodaju odeće, već slike koje su stvarale karakter, epohu, mit i vizuelnu kulturu. Radio je komercijalno, ali kao autor, ne kao izvršilac narudžbine i to je cela suština.
